Ўзбекистонда сиёсий институтлар фаолиятини жараёнлари

Автор работы: Пользователь скрыл имя, 14 Марта 2012 в 22:03, диссертация

Краткое описание

Шимолий Америка ва Јарбий Европадаги демократик жамият барпо этган мамлакатлар, шунингдек, Япония, Жанубий Корея каби давлатларнинг бу соіадаги тажрибасидан самарали фойдаланиш іозирги ислоіотлар учун муіим аіамият касб этади. Биринчи чаєириє Олий Мажлиснинг XIV сессиясида Президент И.А. Каримов єуйидаги вазифани єўйган эди: "... бизнинг энг муіим вазифамиз - єабул єилинган єонунларимизга, эътироф этилган талабларга, демократик андозаларга єатъий риоя этишни таъминлашдир. Шу ўринда демократия принциплари, тараєєий топган давлатларнинг єўллашга арзийдиган тажрибаси бизга ёрдамга келиши керак" . Ўзбекистон жамияти ўз тараєєиётида илјор жаіон тажрибасига таяниши, бу соіада хориждаги илјор ва маърифатли давлатлар эришган ютуєлар ва хатолардан сабоєлар чиєариши, улардан ижодий равишда фойдаланиши ислоіотларнинг іозирги

Содержание работы

К И РИШ.........................................................................................................................................3-13
I. БОБ. СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАР ФАОЛИЯТИНИ ТАДЄИЄ ЭТИШНИНГ НАЗАРИЙ ВА МЕТОДОЛОГИК МУАММОЛАРИ.........................................................................................................................14-62
1.1. ¡збекистонда сиёсий институтларни эркинлаштириш концепцияси ва унинг назарий жиіатлари.....................................................14-27
1.2. Шарº ва £арб мутафаккирлари сиёсий муносабатлар ва институтларни эркинлаштириш т¢¼рисида......................................................28-40
1.3. ²озирги давр либерализм мафкураси: генезиси, асосий тушунчалар ва тамойиллар.............................................................................................41-62
II. БОБ. СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАР ФАОЛИЯТИНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ: УМУМДУНЁВИЙ ТАМОЙИЛЛАР ВА АМАЛИЁТ........................................................................................................................................63-86
2.1. Сиёсий институтлар ва уларнинг ривожланиш тамойиллари...................................................................................................................................63-76
2.2. Сиёсий институтлар фаолиятини номарказлаштириш - эркинлаштириш жараёнларининг янги босºичи..........................................77-87
III. БОБ. ЎЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАРНИ ДЕМОКРАТИК ТАМОЙИЛЛАР АСОСИДА РИВОЖЛАНИШИ....................................................................................88-130
3.1. ¡збекистонда сиёсий институтларни эркинлаштиришга доир исло³отлар..........................................................................................................................87-101
3.2. Ўзбекистонда ма³аллий іокимият органлари фаолиятини демократик тамойиллар асосида ривожланиши..........................................102-114
3.3. ¡збекистонда ¢зини ўзи бошєариш органлари фаолиятини эркинлаштириш жараёнлари........................................................................................115-131
ХУЛОСА……………………………………………………………………………..........132-139
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати…………………………......................140-151

Содержимое работы - 1 файл

Диссертация.doc

— 608.00 Кб (Скачать файл)

   Ўзбекистон іукумати іам ислоіотларни янада чуєурлаштиришнинг жамият ва сиёсий институтларни эркинлаштириш соіасидаги маєсадларидан келиб чиєиб, сиёсий тизимни номарказлаштиришга жиддий аіамият бермоєда. Бу соіадаги ислоіотлар йўналишини Президент И.А.Каримов єуйидагича ифодалайди: “Одамларнинг сиёсий онги, сиёсий маданияти, сиёсий фаоллиги юксалиб боргани сари, давлат вазифаларини нодавлат тузилмалар ва фуєароларнинг ўзини ўзи бошєариш органларига босєичма-босєич ўтказиб бориш зарур. Бу борада ўзини ўзи бошєарадиган идораларнинг, маіаллаларнинг нуфузини ва мавєеини ошириш, уларга кўпроє іуєуєлар бериш катта аіамият касб этади”.[1]

Іозирги даврда эркинлаштириш жараёнларини ўрганиш ва уни іаётга татбиє этиш  демократик давлат ва фуєаролик жамияти  барпо этаётган мамлакатлар учун муіим аіамият касб этаётганлиги муносабати билан бу соіани сиёсий фанлар нуєтаи назаридан талєин этишнинг аіамияти янада ошиб боради.

Айниєса, бу соіада илмий тадєиєот олиб боришда, либерализм јояси ва мафкураси, унинг генезиси ва ривожланиш босєичларини, Јарб ва Шарє мутафаккирларининг либерал єарашларини сиёсий фанлар нуєтаи назаридан илмий таілил этиш эркинлаштириш жараёнларини чуєур англаб етиш гаровидир.

 

 

 

 

 


1.2. Шарº ва £арб мутафаккирлари сиёсий муносабатлар ва институтларни эркинлаштириш т¢¼рисида.

 

Таъкидлаб ўтканимиздек Ўзбекистонда сиёсий соіасини эркинлаштириш муаммолари илк бор  Президент И.А.Каримовнинг биринчи чаєириє Олий Мажлиснинг XIV сессиясидаги (1999 йил апрель) маърузасида назарий ва дастурий жиіатлардан асослаб берилди. Бу стратегик ва концептуал маєсадлар Президент И.А.Каримовнинг  иккинчи  чаєириє  Олий  Мажлиснинг I ва Х сессияларидаги (2000 йил январь ва 2002 йил декабрь) маърузаларида янада ривожлантирилди ва мамлакатда амалга оширилаётган сиёсий ислоіотларнинг асосий йўналиши сифатида эътироф этилди.

Сиёсий соіадаги биринчи муіим масала "мамлакатимиз сиёсий іаётининг барча соіаларини, давлат ва жамият єурилишини эркинлаштириш”[1]дир, деб кўрсатилди.  Шу асосда "Кучли давлатдан кучли фуєаролик жамияти сари" сиёсий дастури єабул єилиниб, унинг асосий йўналишлари іозирги даврда мамлакатда ўтказилаётган ислоіотларда  ўз ифодасини топмоєда. Шундан келиб чиєєан іолда умуман эркинлаштириш феноменининг мо³иятини та³лил ºилиш, унинг манбаларини ¢рганиш ва улардан мамлакатимиздаги исло³отлар шароитларида самарали фойдаланишга доир илмий хулоса ва таклифлар киритиш сиёсий фанларнинг муіим вазифасига айланди.

Айрим консерватик єарашлар тарафдорлари бўлган сиёсатшунос олимлар ичида іали іам “либерализм” тушунчаси назарий жиіатдан маъносиз деган фикрлар іукм суриб келмоєда. Ўз ўрнида шуни айтиб ўтиш жоизки, сиёсий тафаккур оламида бундай консерватик єарашларнинг яшашга тўла іаєєи бор. Зеро, консерватизм іам ўз моіиятига кўра сезиларли ижобий жиіатларга эга. Либерализм барча давлатларда іам тараєєиёт ва замон талабларига бирваракай жавоб бера олмаганлиги учун іам, балки улар консерваторлар эътирозига сабаб бўлаётгандир. Айниєса, іозирги глобаллашган дунёда ашаддий либерализмнинг танєидчиларини іатто либерал мафкура тарафдорлари орасида іам учратиш мумкин.  Аслини олганда, 1811 йилда Испанияда бир гуруі сиёсатчи ва зиёлилар ўз конституцияларини “либерал” деб аташгандан сўнг (“либерал” сўзи шу тариєа биринчи марта ишлатилган) унинг маъноси бир неча бор турлича талєин єилинди. Лекин шу нарса аниєки, либерализм айнан 1811 йилда пайдо бўлмаган. Дунё тараєєиётининг јоявий ва амалий йўналиши сифатида у бир неча минг йиллик тарихига эгадир. Либерализмнинг бошланиши (бошєа мафкуралар каби)  инсоният ижтимоий іаётининг бошланишига бориб таєалади.

Демак либерализм мафкурасининг манбалари инсоният тарихининг бир неча минг йиллик тажрибалари ва ижтимоий-сиёсий онг ривожининг анъаналаридан озиºланади. Либерализм унсурлари, айниºса, сиёсий муносабатлар ва институтларни эркинлаштириш ¼оялари Шарº мутафаккирлари ижодида илк бор  тадºиº этилган эди десак хато бўлмайди. Кейинчалик бу јоялар  ¢рта асрларда Европа олимлари томонидан кенг ¢рганилиб, ўз ижодларига тадбиє этдилар.

Øàðº èëê ¢ðòà àñðèíèíã áóþê мутафаккири, ¢ç äàâðèдаги èë¼îð ôàëñàôèé, èæòèìîèé-ñè¸ñèé фанларíèíã àñîñèé тамойилëàðèíè тадºиº этган  Àáó Íàñð Ôîðîáèé (873-950) ижоди фикримизга далил бўла олади.

              Àáó Íàñð Ôîðîáèé ¢ç çàìîíàñè èëìëàðèíèíã áàð÷à ñî³àларèíè ìóêàììàë эгаллаганлиги âà áó èëìëàð ðèâîæèãà êàòòà ³èññà º¢øãàíëèãè òóôàéëè Øàðº ìàìëàêàòëàðèäà óëó¼ëàíèá, «Àë-Ìóàëëèì àñ-ñîíèé» (Èêêèí÷è ìóàëëèì, Àðèñòîòåëäàí êåéèí), «Øàðº Àðàñòóñè» äåá þðèòèëãàí[11]. Айтиш мумкинки, бу іолат сиёсий назариялар соіасига іам тегишлидир. Зеро, Ôîðîáèé ¢ðòà àñðëàð øàðîèòèäà áèðèí÷è á¢ëèá сиёсий институт б¢лган фозил ша³ар (полис) ва æàìèÿòíèíã êåëèá ÷èºèøè, ìàºñàä âà âàçèôàëàðè ³àºèäà èç÷èë òàúëèìîò ÿðàòäè. Áó òàúëèìîòäà èæòèìîèé ³à¸òíèíã ê¢ï ìàñàëàëàðè - äàâëàò, äàâëàòíè áîøºàðèø, сиёсий муносабатлар, àіëîº, ìàúðèôàò, äèíèé ýúòèºîä, óðóø âà тинчлик, ìå³íàò âà áîзор масалалари ºàìðàá îëèíãàí.

Àáó Íàñð Ôîðîáèé «Ôîçèë øà³àð îäàìëàðè ºàðàøëàðè»,  «Ôóºàðîëèê ñè¸ñàòè», «Áàõò-ñàîäàòãà ýðèøóâ é¢ëëàðè ³àºèäà ðèñîëà» àñàðëàðèäà èæòèìîèé-ñè¸ñèé ³à¸ò єонун ва эркинликка таяниши зарур деган илјор јояни илгари сурган.

Ôîðîáèé êîìèë ôóºàðîëèê æàìèÿòèäà èëî³èéëèê áèëàí ôóºàðîëèêíè ìîñëàøòèðèø, êèøèëèê æàìèÿòè ôàîëèÿòèíè áîðëèº ºîíóíèÿòèäàí ºèäèðèø ò¢¼ðèñèäàãè ôèêðëàðèíè равон тилда баён єилади. Êîìèë æàìèÿòíèíã ºèñìëàðè (яъни, институтлари) áèð-áèðëàðè áèëàí ¢çàðî áî¼ëèº âà ¢çàðî ìîñëàøãàí á¢ëàäè, ó ôàçîâèé ºàíäàéäèð äàñòëàáêè áîøëàíèø á¢ëèá, óíèíã îðºàñèäàí áîøºàëàðè äàâîì ýòàäèëàð. Мутафаккир  áóíè èñáîòëàø ó÷óí õàëº ¸êè øà³àð - äàâëàòíè ìèñîë ºèëèá îëàäè, õàëº âà øà³àð - äàâëàò îðºàñèäàí  à³îëè ýðãàøàäè. Êîìèë æàìèÿò, Ôîðîáèéíèíã ôèêðè÷à, åðäàãè ³à¸òíèíã èæòèìîèé çèíàïîÿñè á¢ëèá, ôàçî ñèíãàðè ÿøàéäè, øà³àð - äàâëàòíèíã àäîëàòëè ³îêèìè áàð÷à ôóºàðîëàð ó÷óí ìàºñàääèð âà ó ôóºàðîëàðãà ¢ðíàê á¢ëèøè ëîçèì. Кўриниб турибдики,  Ôîðîáèé шу маънода ³óºóºèé ôóºàðîëèê жамияти тàðàôäîðèäèð.

Ôîðîáèé øàõñèé áàõò âà óíãà ýðèøèø ³àºèäà ³àì ôèêð þðèòàäè. Ó áóíäàé áàõòãà ýãà á¢ëèøè ó÷óí èæòèìîèé òóçóìíè òàøêèë ýòèøíè òàêîìèëëàøòèðèø ëîçèì, äåá ¢ðãàòàäè. Êèøèíèíã îëèé ìàºñàäè - áó áàõòãà ýðèøèø, áóíèíã ó÷óí умумий муіит сифатида êîìèë æàìèÿò á¢ëèøè êåðàê.

Áó ôèêð ³àºèºàòàí ³àì ò¢¼ðè, ÷óíêè äàâëàòíèíã âàçèôàñè êèøèëàðãà áóíäàé øàðîèòíè ÿðàòèá áåðèøäàí èáîðàòäèð. Àëáàòòà, ôóºàðîëàðíèíã áèðãàëèêäà êó÷ ñàðôëàøè âà ³àðàêàò ºèëèøè íàòèæàñèäà áàõòãà ýðèøèø ìóìêèí. Ôîðîáèéíèíã ôèêðèãà ê¢ðà, øà³àð-äàâëàòíèíã ³îêèìè øà³àð - äàâëàòíè áîøºàðèøäà øà³àð-äàâëàò ºèñìëàðè ¢ðòàñèäàãè ¢çàðî àëîºàëàðíè âà ¢çàðî êåëèøóâíè òàúìèíëàéäèãàí øóíäàé òàðòèáíè æîðèé ºèëèø êåðàêêè, áó òàðòèá à³îëèíèíã áèð-áèðèãà íèñáàòàí ºàáè³ëèãèíè òóãàòèøäà ¸ðäàì áåðèøè ëîçèì.  «Тàøºàðèäàí áîøºàðèøãà ìó³òîæ á¢ëмàãàí êèøèãèíà äàâëàò áîøëè¼èäèð, óíãà ³å÷ êèì áîø÷èëèê ºèëèøè êåðàê ýìàñ, шаіар давлатäàãè ôàí âà áèëèì áîøºà êèøèíèнг òàøºàðèäàí ¸ðäàìèñèç âóæóäãà êåëãàí. Раібар ¢ç ³àðàêàòëàðèíè æóäà ÿõøè àíèºëàøãà âà кишиëàðíèíã áàõòèíè º¢ëãà êèðèòèøãà ºîäèðäèð» - äåá ¸çàäè Ôîðîáèé[12].

Àáó Íàñð Ôîðîáèé æàìèÿò, äàâëàò âà ³óºóº ìàñàëàëàðèíè комплекс ¢ðãàíàр экан «Ôîçèë øà³àð îäàìëàðè ºàðàøëàðè» асарида æàìèÿò ñè¸ñèé ³à¸òèäà äàâëàò òîìîíèäàí îëèá áîðèëàäèãàí èøëàðãà àëî³èäà ýúòèáîð áåðàäè. Óíèíã фикрига кўра, äàâëàò áîøëè¼è ва äàâëàò õèçìàò÷èëàðè áîøºàðóâ ñàíúàòèíè ÿõøè эгаллаган бўлишлари êåðàê. Ôîðîáèé илјор  áîøºàðóâ санъати êèøèëàðíè áàõòãà, òèí÷ëèêêà îëèá áîðàäè, áóíäàé äàâëàòäà áîøºàðóâ àäîëàòëè бўлади, àêñèí÷à, áàõòñèçëèêêà, óðóø âà ºèð¼èíëàðãà îëèá áîðàäèãàí áîøºàðóâ àäîëàòñèçëèêäèð, äåá ³èñîáëàéäè.

Áîøºàðóâ (èäîðà) ñàíúàòè èêêè ºèñìäàí èáîðàò á¢ëàäè: íàçàðèé âà àìàëèé. Íàçàðèé ºèñìè - áó áîøºàðóâíèíã àñîñèé óñóë âà ºîíóíëàðè ³àºèäàãè áèëèìäèð. Àìàëèé ºèñìè - áó äàâëàòíè èäîðà ºèëèøäèð. Мутафаккир фикрича, óëàðíèíã ³àð èêêèñèãà ³àì  àìàëè¸ò, òàæðèáà âà êóçàòóâ íàòèæàñèäà ýðèøèëàäè. Инсонларнинг ихтиёрий бирлиги бўлган жамият ва унинг бошєарув муассасаси бўлган давлатнинг іаётини эркинлик єоидаси асосида иш кўриши зарурлигини асослашга хизмат єилмоји керак.

Ôîðîáèéíèíã ôèêðèãà ê¢ðà, ñè¸ñèé ôàîëèÿòíèíã àñîñèé âàçèôàñè äàâëàòäàãè ³àºèºèé ìåú¸ðëàð âà ºîèäàëàðíè ¢ðãàíèøäàí èáîðàò á¢ëèá, ôóºàðîëàðíèíã òóðìóø äàðàæàëàðèíè, òèí÷ëèãèíè òàúìèíëàø âà ðèâîæëàíòèðèø é¢ëëàðèíè, øàêë âà óñóëëàðèíè ê¢ðñàòèá áåðèø êåðàê. Äàâëàòíèíã âàçèôàñè ýñà, øà³àð à³îëèñèíèíã áàõòëè ³à¸òèíè òàúìèíëàø âà º¢ðèºëàøäàí èáîðàò. Ана шу тинчлик, фаровонлик ва іамма учун маєбул бўлган меъёрлар кенг маънода ижтимоий эркинлик манбаи бўлиб хизмат єилади.

Ôîðîáèéнинг «Ôîçèë øà³àð îäàìëàðè ºàðàøëàðè» àñàðèäà баён этилган ушбу фикрлар бизнинг хулосамизга асос бўла олади: «³àð áèð èíñîí ¢ç òàáèàòè áèëàí øóíäàé òóçèëãàíêè, ó ÿøàø âà îëèé äàðàæàäàãè åòóêëèêêà ýðèøìîº ó÷óí ê¢ï íàðñàëàðãà ìó³òîæ á¢ëàäè, óíèíã áèð ¢çè áóíäàé íàðñàëàðíè º¢ëãà êèðèòà îëìàéäè, óëàðãà ýãà á¢ëèø ó÷óí êèøèëèê æàìîàñèãà ý³òè¸æ òó¼èëàäè... Øó ñàáàáëè ÿøàø ó÷óí çàðóð á¢ëãàí, êèøèëàðíè áèð-áèðëàðèãà åòêàçèá áåðóâ÷è âà ¢çàðî ¸ðäàìëàøóâ÷è ê¢ï êèøèëàðíèíã áèðëàøóâè îðºàëèãèíà îäàì ¢ç òàáèàòè á¢éè÷à èíòèëãàí åòóêëèêêà ýðèøóâè ìóìêèí. Áóíäàé æàìîà àúçîëàðèíèíã ôàîëèÿòè áèð áóòóí ³îëäà óëàðíèíã ³àð áèðèãà ÿøàø âà åòóêëèêêà ýðèøìîº ó÷óí çàðóð á¢ëãàí íàðñàëàðíè åòêàçèá áåðàäè. Øóíèíã ó÷óí èíñîí ê¢ïàéäè âà åðíèíã à³îëè ÿøàéäèãàí ºèñìèãà ¢ðíàøäèëàð, íàòèæàäà èíñîí æàìîàñè âóæóäãà êåëäè»[1].

Ôîðîáèéíèíã ôèêðè÷à, îäàìëàðíèíã ýíã òàêîìèëëàøãàí æàìîàñè-áó (ïîëèñ) øà³àð-äàâëàòäèð. Бàð÷à øà³àð - äàâëàò à³îëèñè áèðëèêäà, èòòèôîºäà ÿøàá, áèð-áèðëàðèãà ¸ðäàì ê¢ðñàòñàëàð, áóíäàé øà³àð-äàâëàòëàð ôàçèëàòëèäèð. Ôàçèëàòëè øà³àð-äàâëàò ìà³êàìàлариíè (сиёсий институтларни) ó èíñîí àúçîñèãà ¢õøàòàäè. Èíñîí àúçîñèíèíã ºèñìëàðè áèðè èêêèí÷èñèãà ¸ðäàì áåðãàíиäåê, äàâëàò ìà³êàìàлари òóçилмаëàðè ³àì ¢çàðî áèð-áèðëàðèãà ¸ðäàì áåðèøëàðè êåðàê. Êèøèëàð ¢çàðî áèð-áèðëàðèãà ¸ðäàì áåðèøèá, òèí÷-òîòóâ ÿøàñàëàð, ìàºñàäãà ìóâîôèº á¢ëàäè, зеро шу асосда жамиятда іар бир шахс эркинлиги іамда умумий осойишталик іукм суради.

Ôîðîáèé шу тариєа äàâëàòíèíã àñîñèé âàçèôàñè ³àºèäà ôèêð þðèòади, óíèнг è÷êè âà òàøºè âàçèôàëàðини єиёслайди. Äàâëàòíèíã è÷êè âàçèôàñè ôóºàðîëàðíèíã áàõòëè ³à¸òèíè òàúìèíëàø á¢ëñà, òàøºè âàçèôàñè ¢ç à³îëèñèíè òàøºè äóøìàíäàí ìó³îôàçà ºèëèø äåá ³èñîáëàéäè. Äàâëàòíèнг эса åòóê øàõñ (ìîíàðõèÿ), åòóê õèñëàòëàðãà ýãà á¢ëãàí áèð íå÷à øàõñëàð (àðèñòîêðàòèÿ) âà ñàéëàíãàí øàõñëàð (äåìîêðàòèÿ) ¸ðäàìèäà áîøºàðèø øàêëëàðèíè ºàéä ýòàäè[13].

Шарє оламининг яна бир мутафаккири Àáó Àëè ²àñàí èáí Àëè Òóñèé-Íèçîìóëìóëê (1018-1092) ўзининг давлат арбоби сифатидаги фаолияти, шунингдек, давлат бошєарувининг сиёсий жиіатларига доир єимматли асарлари билан машіурдир. У ¢зининг «Сиёсатнома» асарида сиёсий институтларни халºчиллаштириш, сиёсий муносбатларда адолат, инсонийлик ва эркинлик ºадриятларига таяниш ¼ояларини илгари сурди[14].

Íèçîìóëìóëкнинг  асарида кўрсатилишича, подшо  àäîëàò ўрнатишда собитєадам бўлиши керак, камбајал ва бева-бечораларга ёрдам бериш, муітожларга давлат õàçèíàсиäàí íàôàºàлар àæðàòèø, хайр-эісон іаракатини єўллаб-єувватлаши  лозим. Шунингдек, у мансабдорлар фуєароларнинг ³óºóºëàðèни саєлашлари ва уларни іурмат этишлари жоизлигини айтади. Подшоі ва іокимлар мансабдорларни іалол ва тўјри сўз, илмли одамлардан тайинлаш, шунингдек, óëàðãà имкониятлари доирасидаги вазифаларнигина топшириш, мансабдорларда èòîàò этиш âà берилган вазифаларни  èæðî этиш єадриятлари шаклланган бўлишини талаб этишни бот-бот маслаіат беради. Íèçîìóëìóëê øî³ ва унинг мансабдорлари амалий  ³à¸ò òàæðèáàñèни орттирган, æà³îíгашта ва мўътабар  îºñîºîëëàð, îëèìó фозил инсонлар билан кенгашган ва улардан маслаіат олган іолда халєни бошєариш талабларини илгари суради. Шунингдек, Íèçîìóëìóëêíèíã фикрича, дàâëàòнинг ìàðêàçèé ³óêóìàòи êó÷ëè á¢ëèøè ëîçèì. Ана шóíäà мамлакатда òèí÷ëèê âà àäîëàòни áàðºàðîðлаштириш, эркин ва фаровон іаётни таъминлаш имконияти бўлади[15].

      Íèçîìóëìóëêíèíã кўрсатишè÷à, мансабдорлардан çóëì ва адолатсизлик кўрган іар бир фуєаро ³îêèìäàн то âàçèð âà шахсан øî³га шикоят билан тўјридан-тўјри арз єилиш имкониятига эга бўлиши лозим: «Ïîäøî³ ³àôòàäà èêêè êóí çóëì ê¢ðãàíëàðíè ºàáóë ºèëèá, çîëèìëàðíèíã äîäèíè áåðèá æàçîëàá âà ðàèÿò ñ¢çëàðèíè áåâîñèòà ýøèòèá áîðèøëàðè êåðàê. Àãàðäà õóäîâàíä ïîäøî³ äîäõî³ëàðíè îëäèãà ÷àºèðèá, ³àôòàäà èêêè ìàðîòàáà óëàðíèíã ñ¢çëàðèíè ýøèòàäè âà çîëèìëàðíèíã æàçîñèíè áåðàäè, äåãàí õàáàð ìàìëàêàòãà òàðºàëñà, óíäà ñèòàì ºèëóâ÷èëàð îºèáàòèíè ¢éëàá, º¢ðºèá áåäîäëèê ºèëìàéäèëàð». Низомулмулк давом этиб шундай деб ёзади: ”Îëäèí ¢òãàí êèøèëàðíèíã êèòîáëàðèäàí øóíè ¢ºèá áèëäèìêè, àæàì øî³ëàðè áèð ä¢êîí ÿñàá, óíè îòãà þêëàá ñà³ðîãà îëèá áîðàðêàíëàð, òîêè ¢øà æîéäà éè¼èëãàí ìàçëóìëàðíè ê¢ðèá, ³àð áèðèíèíã àðçèíè ýøèòèá îëèø ìóìêèí á¢ëñèí. Áóíèíã ñàáàáè øó ýäèêè, àãàðäà ïîäøî³ áèðîð æîéäà ¢òèðèá ºîëñà, ó åðäà äà³ëèç, ýøèê âà ïàðäà ïàéäî á¢ëàäè. £àðàçëè êèøèëàð âà ñèòàìãàðëàð øóíäàí ôîéäàëàíèá, çóëì ÷åêà¸òãàíëàðíè ïîäøî³ îëäèãà º¢éìàéäèëàð”.

Äàâëàò сиёсатини юритишда ва мамлакатни èäîðà ýòèøäà подшо саройи мансабдорлари, ³окимликлар, ºозилар ва бошºа давлат ма³камаларининг (сиёсий институтларнинг) ўрни ниіоятда муіимлигини эътироф этган Íèçîìóëìóëê óëàðíè адолат ва іалол йўл билан ишга олиш, уларнинг ³àð áèðèãà улар имкониятларидан келиб чиєиб вазифалар ва ваколатлар беришни к¢рсатиб ¢тган эди[16].

Юєоридаги фикрлардан кўриниб турибдики, мутафаккир оддий инсон, фуєаролар ва умуман халє билан подшоі, давлат раібари ўртасида очиє муносабатларнинг бўлиши уларнинг іуєує ва эркинликларини таъминлашнинг кафолоти деб билган. Бундай єараш бугунги кундаги демократик тамойилларга іам мос келади. 

Сиёсий муносабатларни халºчиллаштириш ва уни адолат тамойиллари асосида ташкил этиш ¼оялари билан маш³ур б¢лган Шарº мутафаккирларидан яна бири – Алишер Навоийнинг замондоши ва маслакдоши Хусайн Воиз Кошифийдир (1440-1505). У подшо ²усайн Бойºаронинг воизи ва масла³атчиси эди. Хусайн Воиз Кошифийнинг «Аілоºи Мухсиний», «Китоби ²отамнома» ва «Анвори Суіайлий» номлари билан маш³ур асарларида ижтимоий-сиёсий муносабатлар, жамият ва давлатни бошºаришда сиёсатнинг ¢рни масалалари тадºиº этилган. Унинг ºуйидаги фикрлари ³озирги даврда ³ам  а³амиятлидир: «Адл сиёсатсиз мавжуд б¢лмас. Сиёсат й¢º б¢лса, сардорлик заиф б¢лур. На учунким мулку миллат зийнати, дину давлат мусалла³и сиёсатдур»[17].

Кошифий сиёсий ва инсоний муносабатларда адолат тамойилларига амал ºилишни шарт ºилиб º¢яди: «Адолатнинг маъниси раият ³аºида баробарлик к¢зламак б¢лурким, то раоё й¢л табмагай адл айбидурким, мулкка оройиш берур ва шуойидурким анинг нури бирла ºарон¼улуº ёрур ва Іаº суб³онаіу таоло бандаларини адл сифатига буюрур. Адл натижаси мулк боºию мамлакат васи¼ ва ³азона маъмур, кентлару ша³арлар обод б¢лмоºдур. Ва зулм самараси мамлакат завол тобмо¼и эрур»[18].

Сиёсий муносабатлар, шунингдек, давлат ва унинг ма³камаларини (институтлари) халºчиллаштириш, улар фаолиятида адолат тамойилларига амал ºилишга доир улкан илмий мерос Бурхониддин Мар¼инонийнинг «²идоя», Со³ибºирон Амир Темурнинг «Темур тузуклари», Алишер Навоийнинг «Садди Искандарий» ва «²айрат ул-аброр» каби маш³ур асарларида ифодаланган.

Албатта, Шарєнинг бошєа мутафаккирлари ижоди мисолида фикримизни янада давом эттириш мумкин, аммо тадєиєот іажми нуєтаи назаридан шуни умумий хулоса сифатида таъкидлаш жоизки, шарє алломалари эркинлик тушунчасига кенг мазмун берганлар. Бунда эркинлик фаєатгина айрим олинган шахснинг єадрияти эмас, балки умум фаровонлик, ижтимоий уйјунлик, юрт осойишталиги, жамиятдаги адолат сифатида талєин этилган. Бундан фарєли ўлароє, Јарб мамлакатларида янги даврга келиб, эркинлик јоялари кўпроє индивид, якка шахс єадрияти сифатида таілил этила бошланди, чунки бу инсонни олий єадрият деб билгувчи Уйјониш даври єарашларининг давоми эди.  

Информация о работе Ўзбекистонда сиёсий институтлар фаолиятини жараёнлари