Ўзбекистонда сиёсий институтлар фаолиятини жараёнлари

Автор работы: Пользователь скрыл имя, 14 Марта 2012 в 22:03, диссертация

Краткое описание

Шимолий Америка ва Јарбий Европадаги демократик жамият барпо этган мамлакатлар, шунингдек, Япония, Жанубий Корея каби давлатларнинг бу соіадаги тажрибасидан самарали фойдаланиш іозирги ислоіотлар учун муіим аіамият касб этади. Биринчи чаєириє Олий Мажлиснинг XIV сессиясида Президент И.А. Каримов єуйидаги вазифани єўйган эди: "... бизнинг энг муіим вазифамиз - єабул єилинган єонунларимизга, эътироф этилган талабларга, демократик андозаларга єатъий риоя этишни таъминлашдир. Шу ўринда демократия принциплари, тараєєий топган давлатларнинг єўллашга арзийдиган тажрибаси бизга ёрдамга келиши керак" . Ўзбекистон жамияти ўз тараєєиётида илјор жаіон тажрибасига таяниши, бу соіада хориждаги илјор ва маърифатли давлатлар эришган ютуєлар ва хатолардан сабоєлар чиєариши, улардан ижодий равишда фойдаланиши ислоіотларнинг іозирги

Содержание работы

К И РИШ.........................................................................................................................................3-13
I. БОБ. СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАР ФАОЛИЯТИНИ ТАДЄИЄ ЭТИШНИНГ НАЗАРИЙ ВА МЕТОДОЛОГИК МУАММОЛАРИ.........................................................................................................................14-62
1.1. ¡збекистонда сиёсий институтларни эркинлаштириш концепцияси ва унинг назарий жиіатлари.....................................................14-27
1.2. Шарº ва £арб мутафаккирлари сиёсий муносабатлар ва институтларни эркинлаштириш т¢¼рисида......................................................28-40
1.3. ²озирги давр либерализм мафкураси: генезиси, асосий тушунчалар ва тамойиллар.............................................................................................41-62
II. БОБ. СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАР ФАОЛИЯТИНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ: УМУМДУНЁВИЙ ТАМОЙИЛЛАР ВА АМАЛИЁТ........................................................................................................................................63-86
2.1. Сиёсий институтлар ва уларнинг ривожланиш тамойиллари...................................................................................................................................63-76
2.2. Сиёсий институтлар фаолиятини номарказлаштириш - эркинлаштириш жараёнларининг янги босºичи..........................................77-87
III. БОБ. ЎЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАРНИ ДЕМОКРАТИК ТАМОЙИЛЛАР АСОСИДА РИВОЖЛАНИШИ....................................................................................88-130
3.1. ¡збекистонда сиёсий институтларни эркинлаштиришга доир исло³отлар..........................................................................................................................87-101
3.2. Ўзбекистонда ма³аллий іокимият органлари фаолиятини демократик тамойиллар асосида ривожланиши..........................................102-114
3.3. ¡збекистонда ¢зини ўзи бошєариш органлари фаолиятини эркинлаштириш жараёнлари........................................................................................115-131
ХУЛОСА……………………………………………………………………………..........132-139
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати…………………………......................140-151

Содержимое работы - 1 файл

Диссертация.doc

— 608.00 Кб (Скачать файл)

Европада илк бор либерализм унсурларини тадºиº этган машіур èíãëèç ôàéëàñóôè Òîìàñ Ãîááñ (1588-1679) єарашлари Àíãëèÿíèíã êàïèòàëèçì òàð຺è¸òè áèëàí ìà³êàì áî¼ëàíãàí á¢ëñà-äà, áó òàð຺è¸òíè àáñîëþò ìîíàðõèÿ äîèðàñèäà, óíãà ºàðøè ðåâîëþöèÿ ºèëìàñäàí ³àì á¢ëèøè ìóìêèí äåá ³èñîáëàãàí áóðæóàзия мафкурачиси ñèôàòèäà ìàéäîíãà ÷èºäè. «Áó àñàðèìíè äóí¸ ºàíäàé ºàáóë ºèëèøèíè áèëìàéìàí, - äåá ¸çàäè Ãîááñ ўзининг «Ëåâèàôàí» àñàðèäà, - ÷óíêè áèðè ³àääàí òàøºàðè ê¢ï ýðêèíëèê ó÷óí, иêêèí÷èñè ³îêèìèяòíèíã ³àääàí òàøºàðè êåíã âàêîëàòëàðè ó÷óí êóðàøà¸òãàí èêêèòà àðìèÿ ºóðøàá òóðãàí é¢ëíè ýñîí-îìîí îðàëàá ¢òèø ºèéèí».[1]

Гоббс дàâëàò ³îêèìèÿòè ³àììà èñòàãàí òèí÷ëèêíè ÿðàòà îëäè деб іисоблайди, чунки êèøèëàð, òàáèèé ºîíóíëàðíèíã áèðèãà ê¢ðà, ³àììà íàðñàëàðãà ¢çëàðèíèíã òàáèèé ³óºóºëàðèäàí âîç êå÷äèëàð, äàâëàò ýñà íàðñàëàðíè àéðèì êèøèëàðãà ³óñóñèé ìóëê ºèëèá òàºñèìëàá áåðганлигини асослаб берди. «Ìåíèêè âà ñåíèêè»íèíã ¢ðíàòèëèøè, - äåá òàúêèäëàéäè  Ãîááñ, - «êèøèëàðíèíã ÿøàøè ó÷óí òàáèàò áåðãàí» нарсаëàðíè òàºñèìëàøäèð, áó òàºñèìëàø «èäîðàíèíã ³àììà øàêëëàðèäàги îëèé ³îêèìèÿòíèíã èøèäèð». Сабаби «ìóëê÷èëèê äàâëàò áèëàí áèð âàºòäà áóí¸ä á¢ëãàíäèð». «Ñóâåðåí ³àð áèð êèøèíèíã ³èññàñèíè àíèºëàá, åðíè á¢ëèá áåðäè; åðíè á¢ëãàíèäà àäîëàò âà óìóì áàõòèãà ìóâîôèº òàðçäà çàðóð âà àäîëàòëè á¢ëèøèíè íàçàðäà òóòäè»[19]. Øóíäàé ºèëèá, Ãîááñ òàúëèìîòèãà ê¢ðà, õóñóñèé ìóëê êèøèëàðíèíã òàáèèé ³óºóºëàðèãà õèëîô ðàâèøäà фуєароëèê ºîíóíè òîìîíèäàí ¢ðíàòèëãàíäèð âà êèøèëèê ó÷óí ¼îÿò êàòòà áàõòäèð. Айнан шу нарса кишиларга хусусий мулк асосига єўйилган эркинликни таъминлаб беради.

Бошєа бир јарб мутафаккири Ãàððèíãòîí XVII àñð 50-éèëëàðèíèнг èêêèí÷è ÿðìèäà, èíãëèç ³óêìðîí доираëàðè îðàñèäà ìîíàðõèÿíè òèêëàø ³àðàêàòè бош кўтарган ïàéòäà êóðàø ìàéäîíèãà ÷èºäè. Унинг «Îêåàíèÿ ðåñïóáëèêàñè» номли ñè¸ñèé ðîìàíèäà Àíãëèÿíèíã ðåñïóáëèêà êîíñòèòóöèÿñè тамойилëàðè áà¸í ºèëèíãàí ýäè. Бó êîíñòèòóöèÿ Àíãëèÿãà ê¢ïäàí áó¸í îðçó ºèëèíãàí осойиштаëèê âà òàðòèáни ¢ðíàòèøè êåðàê ýäè. 1656-1660 éèëëàðäàãè ñè¸ñèé êóðàøäà Ãàððèíãòîí ðåñïóáëèêà÷èëàð ãуруіиãà áîø÷èëèê ºèëäè, ê¢ïлаб сиёсий ïàìôëåòëàð ¸çäè. У ¢çèíèíã  ïàìôëåòëàðèäà Àíãëèÿäà ôåîäàë ìîíàðõèÿíè òèêëàø тараєєиётга зид эканлигини èñáîò ºèëäè âà шу тариєа ўз јояларини òàð¼èá ºèëäè.

Ўз јояларини Áýêîí âà Ãîááñ ìåòàôèçèêасèäàí îëãàíлиги ñàáàáли Ãàððèíòîí äàâëàò шакллëàðèíèíã (ìîíàðõèÿ, àðèñòîêðàòèя, äåìîêðàòèя) ºîíóíøóíîñëèêка, ìóëêíèíã зîäàãîíëàð âà õàëº ¢ðòàñèäà á¢ëèíèøиãà áî¼ëèº ýêàíëèãèíè èñáîò ºèëäè âà óíè ìóëê мувозанатè äåá àòàäè: «…ìèëëàò ìóëêèíèíã мувозанатè ºàíäàé á¢ëñà, ³îêèìèÿò ³àì øóíäàéäèð»[1]. Àíãëèÿäà åð ìóëêèíèíã Òþäîðëàð äàâðèäà ºèðîë, çîäàãîíëàð âà ÷åðêîâäàí äæåíòðè âà áàäàâëàò éîìåíëà𠺢ëèãà òàáèèé ðàâèøäà ¢òèøè ìóëêíèíã «ãîòèê» áàëàíñèíè òóãàòäè (Ãàððèíãòîí ôåîäàë ìîíàðõèÿ äàâðèäà åð ìóëêèíèíã á¢ëèøèíè øóíäàé äåá àòàäè). Аслида эса, Гаррингтон фикрига кўра, республика «ìóëêíèíã õàëº мувозанатè» äàâðèäàгина барєарор яшай олади.

Умумий маънода Ãàððèíãòîí ºàðàøëàðè инєилоб íàòèæàñèäà º¢ëãà êèðèòãàí þòóºëàðíè ¢ç º¢ëèäà ìóñòà³êàì ñàºëàá òóðèø ó÷óí óëàðíè áóðæóà-àðèñòîêðàòèê ðåñïóáëèêà ¸ðäàìè áèëàí ôåîäàë ìîíàðõèÿñèíèíã òèêëàíèøèäàí âà õàëº ðåâîëþöèÿñèäàí іимоя ºèëèøãà èíòèëóâ÷è ¢ðòà  ºàòëàìëàð ìàíôààòëàðèíè èôîäà ºèëàðäè.

Лекин, Англияда 1688 éèëäàí êåéèí ³îêèìèÿò òåïàñèãà êåëãàí âèãèëàð Ãîááñ âà Ãàððèíãòîííèíã ñè¸ñèé ºàðàøëàðèíè ºàáóë ºèëà îëìàñ ýäèëàð. Áó äàâðäà âèãèëàð ìàíôààòларини Æîí Ëîêê (1632-1709) ифодалай бошлади. У 1689 éèëäà «²óêóìàò ò¢¼ðèñèäà èêêè òðàêòàò» асарèíè íàøð ºèëдè. ßíãè áóðæóàçèÿ манфаатларининг ³àììà шаклëàðèíè ¢çèäà àêñ ýòòèðãàí Локк 1688 éèëãè ñèíôèé ìóðîñàсозликнинг ôàðçàíäи бўлиб, àñëèäà, у áóðæóàçèÿíèíã ìóëê ýãàëèãèга âà ³îêèìèÿòãà á¢ëãàí ºàðàøлариíè øàêëëàíтèриøга уринди. Ó: «Хóäî èíñîíèÿòãà óìóìèé ìóëê ºèëèá áåðãàí íàðñàларíè êèøèëàð ºàíäàé ºèëèá ўзларига ìóëê ºèëèøãà ýðèøãàíèíè, шу билан бирга áàð÷à æàìèÿò àúçîëàðè ўзаро бир-бирлари билан êåëèøìàñäàí мулкни єайта бўлишга ³àðàêàò ºèëганини кўрсатаман», - äåá ¸çãàí ýäè[20]. Áó ìóàììîíè ³àë ºèëèø ó÷óí Локк ³óñóñèé ìóëê èíñîí ìå³íàòèíèíã ìà³ñóëèäèð, äåãàí ¼îÿãà òàÿíèá èø ê¢ðäè. Уíèíã ôèêðè÷à, ìóëê ýãàëèãè ³îêèìèÿòíèíã ¸ðäàìèñèç, óíèíã ïàéäî á¢ëèøèäàí îëäèí, êèøèëàðíèíã òàáèèé ³îëàòè äàâðèäฺ óëàð ºèëãàí ìå³íàò íàòèæàñè ñèôàòèäà ïàéäî á¢ëãàí. Óíèíã ôèêðè÷à, êèøèëàð òàáèèé ³îëàòäà ò¢ëà òåíãëèê âà ýðêèíëèêêàãèíà ýìàñ, íàðñàëàðãà, хóñóñèé ìóëê ³óºóºèãà ³àì ýãà á¢ëãàíëàð, àêñ ³îëäà улар ўзларининг ÿøàøè ó÷óí áåðèëãàí íàðñàíè èøëàòà îëìàãàí á¢ëàð эäèëàð. Êèøèëàð èñòåúìîë ºèëèø ó÷óí çàðóð á¢ëãàí åð âà унинг ìà³ñóëîòëàðиíè ôàºàò ¢ç ìå³íàòëàðè âîñèòàñè áèëàí òàáèàòäàí îëèøëàðè ìóìêèí. «Åð âà áàð÷à ìà³ñóëîò áóòóí èíñîíèÿò ó÷óí óìóìèé á¢ëãàí ³îëäà ³àì, - äåá ¸çãàí ýäè ó, - ³àð áèð êèøèíèíã øàõñàí хóñóñèé ìóëêè áîð... Àéòèø ìóìêèíêè, ¢ç òàíàñèíèíã ìå³íàòè âà º¢ëëàðè áèëàí ºèëèíãàí èø ôàºàò óíèíã ¢çèíèêèäèð... Ìå³íàò óíèíã øàõñèé íàðñàëàðè áèëàí óìóìèé íàðñàëàðíè бир-биридан àæðàòèá áåðàäè»[21].

Ëîêê ìуëê ýãàëèãèíèíã ³îêèìèÿòäàí òàìîìèëà ìóñòàºèë ðàâèøäà ïàéäî á¢ëãàíëèãèíè èñáîò ºèëа олди. У Àíãëèÿ ó÷óí ýíã ÿõøè äàâëàò шаклè ºèëèá, ôóºàðî ìóëêèãà àðàëàøèø ³óºóºèäàí ìà³ðóì á¢ëãàí áóðæóà-êîíñòèòóöèîí ìîíàðõèÿси îðçóñèíè ìàéäîíãà òàøëàäè. Ëîêê êèøèëàð ¢çëàðèíèíã òàáèèé ³óºóєëàðèíè (áó ³óºóºëàðíè ó «ìóëê ýãàëèãè» äåá àòàäè) òàæîâóçäàí ³èìîÿ ºèëèø ó÷óí øàðт áîéëàøèá ñè¸ñèé æàìèÿòãà áèðëàøàäèëàр, äåá èñáîò ºèëèøãà óðèíäè. Кèøèëàðíèíã äàâëàòãà áèðëàøèøëàðèäàí âà ¢çëàðèíè áîøºарувãà òîáå ºèëèøäàí àéíè ìóääàî хóñóñèé ìóëêíè ñàºëàø ýäè. Ëîêê øóíèíãäåê êèøèëàðнинг ўзаро ва давлат билан тузадиган øàðòíîìàñèíè äàâëàò учун àñîñ ºèëèá º¢ÿäè. Ëîêê êîíöåïöèÿñèãà биноан, áó øàðòíîìà êèøèëàðíèíã äàñòëàáêè ³óºóºëàðèíè, àââàëî, хóñóñèé ìóëê ýãàëèãè ³óºóºèíè ³èìîÿ ºèëèø âà кафолатëàø ó÷óí òóçèëàди. Øóíãà àñîñàí  «оëèé ³îêèìèÿò áèðîí-áèð êèøèäàí óíèíã ðîçèëèãèñèç хóñóñèé ìóëêèíè îëà îëìàéäè. Áóñèç êèøèëàð òàìîìàí ìóëêêà ýãà á¢ëа олìàéäèëàð»[22].  Ëîêê êîíöåïöèÿñè ôåîäàëèçì óñòèäàí ¼àëàáà ºèëãàí ўрта ижтимоий єатламлар билан äâîðÿíëàð èòòèôîºèíèíã ìàíôààòëàðèíè ¢зида ифода этган эди ва, умуман, илк либерализм јояларини асослашга єаратилган эди.    

Хулоса ўрнида шуни таъкидлаш жоизки, Шарº мутафаккирларининг илмий мероси, £арбдаги маш³ур олимларининг эркинлик т¢¼рисидаги ºарашлари ³озирги давр либерал ¼ояларнинг шаклланиши учун манба сифатида улкан а³амиятга эга. ¡рта асрларда Шарº ва £арб мутафаккирларининг сиёсий муносабатлар ва институтларни халºчиллаштириш, улар мазмунини эркинлик, адолат ва тараєєиёт тамойиллари билан т¢лдиришга доир ºарашлари мумтоз либерализмнинг шаклланиши учун ижтимоий муіит ва ¼оявий шарт-шароитлар яратди. 

 

 

 


1.3. ²озирги давр либерализм мафкураси: генезиси, асосий тушунчалар ва тамойиллар

 

Мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг кўламли ислоіотларнинг энг асосий йўналишларидан бири жамият сиёсий тизими ва давлат єурилишини эркинлаштириш эканлигига муіим аіамият берилиши муносабати билан Ўзбекистон олимлари томонидан либерализм јояларини танєидий-ижодий ўрганишга, хусусан унинг Шимолий Америка, Јарбий Европа, Япония, Жанубий Корея каби мамлакатларидаги тараєєиёти масалаларини таілил єилишга іаракат єилинмоєда. Шу билан бирга либерализм јояларини іаєли равишда бошєа јоявий єарашлар нуєтаи назаридан талєин этиш жараёнлари іам бошланиб, бу каби єиёсий таілиллар мамлакатимиздаги эркинлаштириш жараёнларини англашга маълум маънода  шарт-шароитлар яратмоєда. Шу іолатдан келиб чиєиб либерализм тушунчасини, унинг турли даврлардаги эволюциясини таілил этишга жазм этиб кўрайлик.

Маълумки, мумтоз (классик) либерализмга инглиз мутафаккирлари асос солган эдилар. ÕVIII àñðíèíã ñ¢íãèäà Àíãëèÿ àñîñèé иєтисодий ê¢ðñàòêè÷ëàð á¢éè÷à ðèâîæëàíèøíèíã þºîðè áîñºè÷ëàðèãà ýðèøäè. Шунга бојлиє тарзда ўша даврда жàìèÿòøóíîñëèê ôàíëàðèäà õóñóñèé ìóëê÷èëèêíèíã умумий ôàðîâîíëèêäàãè ¢ðíè, óíè ³èìîÿ ýòèø, øàõñ ôàîëëèãè, õóñóñèé èøëàá ÷èºàðèø ñî³àñèäàãè äàхëñèçëèê êàôîëàòè êàáè муаммоëàð ìàðêàçèé ìàâçóëàðãà айланди. Øàõñíèíã õóñóñèé ìóëêäîð ñèôàòèäàãè хàòòè-³àðàêàòèни инсондаги ¼àéðàò-øèæîàò ³àðàêàòãà êåëòèðàäè, äåãàí ºàðàøëàð óñòóí á¢ëдè. Бундай янги єараш ¢ç ³àðàêàòèни îëäèíäàí ¢éëàá, ³èñîáëàá êàòòà ôîéäà îëèø ìóìêèíëèãè іаєидаги анъанавий бўлиб келган ºàðàøëàð билан тўлдирилди. Даріаєиєат, іèñîá-êèòîáëàð, îëäèíäàí ðåæà òóçèá ôàîëèÿò ê¢ðñàòèø êàòòà имкониятëàð яðàòàäè: èíäèâèäóàë ìàíôààòëàðíè ºîíäèðèøãà èíòèëèøäàí òî ¢ç íóºòàè íàçàðèíè áîøºà èíäèâèäëàð íóºòàè íàçàðëàðèãà ýúòèáîð áåðãàí ³îëäà èôîäàëàøãà÷à, шунингдек, ¢ç ý³òè¸æëàðèíè ¢çãàëàð ý³òè¸æëàðèíè ºîíäèðèøãà ýðèøèø äîèðàñèäà ³àðàêàò ºèëèø эркинликни таъминлай олиш іаєидаги єараш устивор бўлиб келди.

Áóíäàé ¼îÿëàðíè ÿðàòèøãà Èåðåìèÿ Áåíòàì (1748-1832) êàòòà іèññà º¢øäè. Ó Ãîááñ ва Ëîêê ¼îÿëàðè, шунингдек, ÕVIII àñð ôðàíöóç ìàúðèôàòïàðâàðëàðè: Ãåëüâåöèé, Ãîëüáàõ ºàðàøëàðèíè ÷óºóð ¢ðãàíèø àñîñèäà óòèëèòàðèçì íàçàðèÿñèãà àñîñ ñîëäè. Óíèíã àñîñèни ò¢ðòòà ºîèäà ташкил этди: а) ºîíèºèø îëèø âà àçîáëàíèøíèнг олдини олиш èíñîíèé ôàîëèÿòíèíã ìî³èÿòèíè òàøêèë ýòàäè; в) ôîéäàëèлик, яъни ºàíäàéäèð ìàñàëàíè å÷èø âîñèòàñèни топа билиш имêîíèÿòè - áàð÷à іîäèñàëàðíè áà³îëàøíèíã ýíã à³àìèÿòëè ìåçîíè; с) ìàúíàâèÿò  îäàìëàðãà ê¢ïðîº áàõò-ôàðîâîíëèê êåëòèðèøãà é¢íàëãàí ê¢ï÷èëèê òîìîíèäàí ÿðàòèëаäè: д) èíäèâèäóàë âà óìóìèé ìàнôààòëàðíè умумийлаштириш é¢ëè áèëàí óìóìèé ôîéäàíè ê¢ïàéòèðèø орєали èíñîíèяòíè ðèâîæëàíòèðèø ìумкин[1].

Шуни айтиш мумкинки, бу єоидалар Áåíòàìãà ñè¸ñèé іаёт, äàâëàò, ³óºóº, ºîíóí èøëàá ÷èºарèø каби ñî³àëàðèíè іам ўзича òà³ëèë ºèëèøèäà òàÿí÷ á¢ëäè. Унинг сиёсий-іуєуєий єарашлари «ªîíóí èøëàá ÷èºèø ïðèíöèïëàðè», «²óêóìàò ò¢¼ðèñèäà ôðàãìåíòëàð», «Áàð÷à äàâëàòëàð ó÷óí êîíñòèòóöèîí êîäåêñäàí áîøëàí¼è÷ ðà³áàðëèê», «Äåîíòîëîãèÿ, ¸êè àхëîº ³àºèäàги ôàí» êàáè àñàðëàðèäà èôîäàëàíãàí.

Шуни ўз ўрнида айтиб ўтиш жоизки, Áåíòàì ÕIÕ àñðäàãè ëèáåðàëèçìãà àñîñ ñîëãàí ìóòàôàêêèðëàðäàí áèðè сифатида ўз даврининг вакили эди. Ўша даврда ëèáåðàëèçìíèíã íåãèçè  øàõñ ýðêèíëèãè ò¢¼ðèñèäàãè ºîèäà, èíäèâèäíèíã õóñóñèé ìóëê âà ñè¸ñèé-³óºóºèé òèçèì òîìîíèäàí òàúìèíëàíàäèãàí ôàîëèÿòиíèíã àâòîíîì êåíãëèгè âà èíäèâèäíèíã ¢çèíè ¢çè èôîäàëàé îëèøè êàáè єоидалар ташкил этган. Шу билан бирга Áåíòàì àëîіèäà îëèíãàí èíñîí ³àºèäàãèíà ôèêð þðèòиб єолмай, øàõñíèíã õàâôñèçëèãè âà ìàíôààòëàðè íóºòàè íàçàðèäàí іам ëèáåðàëèçì јояларига зўр берган эди, лекин унинг иíñîí ¢ç ¼àìèíè ¢çè åéèøè, ¢ç ôàðîâîíëèãèíè ¢çè òàúìèíëàøè, òàøºè ¸ðäàìãà ìó³òîæ á¢ëмаслиги ëîçèì деган єарашлари асосида худбинликни тарјиб єилиши кўзга ташланади. Ёки унинг фàºàò индивидíèíã ¢çèãèíà ¢ç ìàíôààòëàðè âà ôîéäà íèìà ýêàíëèãèíè áåëãèëàøè ëîçèì деган єарашини олайлик. Áу èíäèâèäëàðíè ñèºèøòèðìàñëèê áèëàí æàìèÿòãà ê¢ïðîº ôîéäà êåëòèðèø ìóìêèí деган ноилмий фикрга олиб келади ва шундай бўлди іам.  Бугунги кундаги бозор муносабатларининг шаклланиши даврида Бентам јояларини кўр-кўрона єабул єилиб бўлмаслиги аниє. Зеро, ўтган давр ичида дунё ўзгариб кетди.

Àíãëèÿíè маълум маънода ëèáåðàëèçìíèíã âàòàíè äåéèø ìóìêèí. Ëåêèí, инглиз ëèáåðàëèçìи àñîñ÷èëàðè ¢ðòàñèäà Æîí Ñòþàðò Ìèëëü (1806-1873) àëî³èäà àæðàëèá òóðàäè. Уни ÿíãè äàâð ëèáåðàëèçìè  àñîñ÷èñè деб ³àì àòàøàäè. Óíèíã äàâëàò ³îêèìèÿòи ва ³óºóº соіасида эркинлик єарашлари «Ýðêèíëèê ³àºèäà», «Âàêèëëè èäîðà ýòèø», «Ñè¸ñèé èºòèñîä àñîñëàðè» êàáè àñàðëàðèäà ìóæàññàìëàøäè.

Ìèëëü äàñòëàáêè èæîäèäà Áåíòàì óòèëèòàðèçìèãà õàéðèхî³ á¢ëãàí á¢ëñà, êåéèíðîº óíäàí óçîºëàøàäè. Æóìëàäàí, Ìèëëü áàð÷à àхëîºèéëèêíè ôàºàò èíäèâèäíèíã øàõñèé èºòèñîäèé ôîéäà îëèøè ºîèäàñè, øóíèíãäåê, ³àð áèð àëî³èäà îëèíãàí èíñîííèíã õóäáèí ìàíôààòèíè ºîíäèðèø ¢ç-¢çèäàí ³àììàíè ôàðîâîí á¢ëèøèíè òàúìèíëàéäè, äåãàí ôèêðни инкор этган. Ìèëëíèíã ôèêðè÷à, øàõñèé áàõòãà  ýðèøèø тамойили іамиша іам ўзига йўл топа олмайди. Мàíôààòëàðíè ўзаро êåëèøòèðèø çàðóðèÿòè ôàºàò àëî³èäà èíäèâèäëàðíèнãгèíà ýìàñ, áàëêè иæòèìîèé ìàíôààòëàðíè іам íàçàðäà òóòèø ëîçèì.

Аслида, Ìèëëü ó÷óí æàìèÿòíè ñè¸ñèé-³óºóºèé ºóðèø ìîäåëèäà àхëîºèé âà ìàúíàâèé æè³àòëàð óñòóâîð òóðàäè: “Ìåí ýíäè ñè¸ñèé òàøêèëîòëàðíè òàíëàøäà ìîääèé ìàíôààòëàðãà íèñáàòàí ê¢ïðîº ìàúíàâèé âà òàðáèÿâèé íóºòàè íàçàðëàðãà ºàðàé áîøëàäèì”[1]. Ìèëëíèíã ôèêðè÷à, àхëîºèéëèêíèíã îëèé даражаси îäàìèéëèê á¢ëèá, áó ôàçèëàò áîøºàëàðíèíã áàõò-ñàîäàòè ó÷óí æàìèÿòãà ôèäîèéëèê áèëàí õèçìàò ºèëèøни талаб этади.

Лекин, бóëàðíèíã барчаси  ýðêèí èíñîí ó÷óí òààëëóºëèäèð. Èíäèâèä ýðêèíëèãè эса Ìèëëü фикрига кўра, ñè¸ñèé âà ³óºóºèé ìóàììîëàðíè ³àë ýòèø êàôîëàòè бўлмоји керак. Хуллас, эðêèíëèê ëèáåðàëèçì ó÷óí àíúàíàâèé á¢ëèá, óнинг асосий жиіатлари ºóéèäàãèëàðäèð:

-èíñîíèé øàõñ ýðêèíëèãèíè ñàºëàø âà унинг учун øàðò-øàðîèò ÿðàòèø; 

-òàðòèá âà òàð຺è¸ò,

-îïòèìàë ñè¸ñèé òóçóì;

-äàâëàòíèíã òàúñèð ºèëèø äàðàæàñèíèíã ÷åãàðàëàíãàíëèãè âà ³îêàçî.

Ôðàíöèÿäà 1789 éèëãè Буюк француз инєилоби  ¼îÿëàðи àñîñèäà øàêëëàíãàí ÿíãè êàïèòàëèñòèê ìóíîñàáàòëàð аста-секин ўз таъсирини ўтказа бошлади. Áó äàâðäà ñàíîàò âà ñàâäî áèëàí øó¼óëëàíóâ÷è ижтимоий гуруілар эски феодал òàðòèáëàðíè òóãàòèø, айрим òàáàºàëàð èìòè¸çëàðèãà áàð³àì áåðèø, èíäèâèä ýðêèíëèãèíè òàúìèíëàø, ºîíóí îëäèäà ³àììàíèíã òåíã á¢ëèøè êàáè òàëàáëàð áèëàí ÷èºà áîøëàäèëàð. Áó äàâðäà шаклланган ÿíãè ¢ðòà òàáàºàëàð, хусусан, буржуазия табаєаси ìàôêóðà÷èëàðè ³àì ўз јояларини илгари сурдилар. Уëàðíèíã è÷èäà Á.Êîíñòàí âà À.Òîêâèëü àëî³èäà àæðàëèá òóðäè.

Ê¢ïëàá îëèìëàð Áåíæàìåí Êîíñòàíни (1767-1830) Åâðîïà єитъаси ëèáåðàëèçìèíèíã ðó³èé асосчиси, äåá ³àì àòàéäèëàð. Уíèíã «Êîíñòèòóöèîí ñè¸ñàò êóðñè» номли асарида äàâëàò ò¢¼ðèñèäàãè ëèáåðàëèçì òàúëèìîòè èôîäàëàíãàí ýäè.

Шуниси диєєатга сазоворки, Êîíñòàí äàâëàò, óìóìàí, êó÷ñèç á¢ëèøè ëîçèì, äåб іисобловчи ëèáåðàë зиёлиëàð ñèðàñèãà êèðìàéäè. Áó ñî³àäà óíèíã òàëàáëàðè áîøºà÷а, яъни ³îêèìèÿò èíñтиòóòëàðèíèíã èæòèìîèé ôîéäàëèлиãèíè ºàòъèй равишдаги тадбирлар áèëàí àí躠 ¢ðíàòèø âà áåëãèëàø. Æàìèÿò ó÷óí äàâëàò ³îêèìèÿòè ³àæìè ºàн÷à çàðóð á¢ëñà, øóí÷àëèê äàâëàòãà ваколатлар áåðèлиøи керак: «²óêóìàò ¢ç ñî³àñèäàí ÷åòãà ÷èºèøè êåðàê ýìàñ, àììî óíèíã ³îêèìèÿòè ¢ç ñî³àñèäà ³å÷ áèð ÷åêëàíìàñëèãè ëîçèì».[1]

Èíäèвиäóàë ýðêèíëèêíè áàð÷à ³óºóºèé àñîñëàðäàãè âîñèòàëàð áèëàí òàúìèíëàø âà óíè ³èìîÿ ºèëèøãà доир єарашларни баён єилган назариётчилардан бири Êîíñòàííèíã âàòàíäîøи Àëåêñèñ äå Òîêâèëäèð (1805-1859). Òîêâèëü ñè¸ñèé êîíöåïöèÿñèнинг шаклланишида ìàø³óð òàðèõ÷è Ôðàíñóà Ãèçî асарлариíèíã ¢ðíè áîð. Òîêâèëíè äóí¸ãà машіур єилган «Àìåðèêàäàãè äåìîêðàòèÿ ò¢¼ðèñèäà» âà «Ýñêè ðåæèì âà èíºèëîá» íîìëè асарлàðèäа у, àñîñàí, демократия муаммоларини таілил єилди. Áó ñî³àíè ó äàâðíèíã ýíã à³àìèÿòëè âîºåëèãè äåá ºàðàäè. Умуман, Токвиль демократияни кенг талєин єилган мутафаккирлар сирасига киради.

Шундан келиб чиєєан іолда, аллома эðêèíëèê øàðîèòèäà ÿøàø èíñîíäàí ìóñòàºèë á¢ëèø çàðóðèÿòè áèëàí áî¼ëèº ³îëäà êó÷-¼àéðàò, êàòòà óðèíèøëàð, ¢ç õàòòè-³àðàêàòè âà óíèíã îºèáàòëàðè ó÷óí масъулиятни òàëàá ýòàäè, деб іисоблайди. Òàúáèð æîèç á¢ëñà, ýðêèíëèêäàí ôîéäàëàíèøнинг àôçàëëèãè òåçäà áèëèíìàéäè. Эркинликнèíã þêñàê ºîíèºèø îëèá êåëèøèíè êèøèëàðíèíã êåíã äîèðàñè іèñ ºèëìàéäè. Øó маънода инсонлар кўп тер тўкишиб âà ìóòòàñèë курашиб  ýðêèíëèêêà íèñáàòàí ê¢ïðîº òåíãëèêíè ñåâишга эришадилар. Áóíäàé á¢ëèøèíèíã ñàáàáè øóíäàêè, «ýðêèí ÿøàøãà ¢ðãàíèøäàí ºèéèíð íàðñà 颺»[23].

Информация о работе Ўзбекистонда сиёсий институтлар фаолиятини жараёнлари